Veliki pozdrav, dragi moji. Da li ste se ikada zapitali koliko smo zaista potrebni sebi? Da li zaista možemo sve sami, da li nam je zaista potrebna podrška drugih ljudi, da li zavisimo od drugih.. Da li smo svesni koliko smo zaista potrebni sebi?
Xun Zi – kineski filozof jednom je rekao:
UH! To zaista zvuči strašno! No, ako ti je lakše, ja bih rekao nešto ovako ,,ako ne učiš i ne usavršavaš se svakodnevno, propustaš priliku da živiš svoj ISTINITI život”. Da, možda i ova moja rečenica ne zvuči kako treba, no razmisli pre bilo kakvog zaključka.
Često čujem od ljudi da su stari za edukaciju, da su stari za učenje, da je njihov mozak prestao da ,,uči”… ređaju izgovore, a propuštaju priliku da budu mnogo više od onoga što u ovom trenutku misle da je za njih moguće.
NA TEBI JE, IZBOR..
Ne moraš ti učiti svakodnevno, samo zato što ćeš ovladati novim znanjem, veštinama, otkriti novog sebe i krenuti novim putem ostvarenja svog sna. I samo zato što znanje i veštine koje stekneš mogu te samo unaprediti na svim životnim poljima.
HOĆEŠ LI CEO ŽIVOT NOJITI GLAVU…
Zahvalan sam što sam u 20 godina krenuo da investiram u sebe i svoj lični razvoj, zahvalan sam što sam imao priliku da od 7 do 19 proživljavam različite životne scenarije. Jer bih u suprotnom nojio glavu i radio ono što i svi drugi. Gledao televizor, slušao vesti, gledao rijaliti, ogovarao druge, psovao, krivio druge za sve, pio i traćio svoje vreme.
Dok bi se napolju, sa druge strane, dešavao život – vredan življenja!
Svaki put kada kažemo ne mogu jer…. bolje je da budemo iskreni prema sebi BAR JEDNOM i da kažemo NE ŽELIM, dobro mi je ovako u ovoj ušuškanoj fotelji, sa sve četiri noge u vis. Dobro mi je ovako, jer ne želim da saznam, šta sve mogu! Dobro mi je da ,,nojim glavu”, jer to samo bogati mogu.
Mi smo urođeni saboteri!
Zašto? Jer na svakom koraku, počevši od jutra sebe počinjemo da sabotiramo. Ko zna, šta sve sebi kažemo, a da to i ne osvestimo! Glup si, ti to ne možeš, prestar si, ma to nije za tebe, ma sada će meni neko pomoći, ne može meni ni Bog pomoći, nema meni spasa, ne zaslužujem, ne vredim, mene niko ne voli,….
Obrati pažnju, šta sebi sve govoriš i biće ti kristalno jasno zašto živiš takav život SADA!
DA LI SMO ONDA POTREBNI SEBI?
I više nego što mislimo!
Da li je autu potrebno gorivo, gume, održavanje? Siguran sam da već sada razumete da je i našoj ,,mašini” potrebno održavanje. Počevši od hrane koju unosimo, do mentalne nege i održavanje mentalnog zdravanja. Niko neće umesto nas održavati naše fizičko i mentalno stanje, niko osim nas nebi trebalo da donosi NAŠE ODLUKE i da odlučuje umesto nas.
Obrni, okreni, okrenuti smo sebi i zato neka nam to bude uvek podsetnik, da smo potrebni sebi u svakom trenutku!
Da nebi bili….
ŽIVOT JEDNE ,,KOKOŠKE”…
Zalutalo jednom jedno galebovo jaje u kokošinjac. Kokoška ne znavši da je to golubovo jaje, poče sedeti na njega. Kroz par nedelja, izleže se mali galeb ,,mama, mama” reče mali galeb kokoški. Dani su prolazili, a mali galeb poče modelovati (oponašati) kokoške, ne sluteći da je on mnogo više od onoga što sada misli. Učio je, radio je sve što su kokoške radile i živeo je život jedna kokoške. Jednog sunčanog dana prolete iznad kaveza golub, pogleda sebe i vide da ima sličnosti. Golub koji je bio iznad primeti malog golubića pa se spusti.
Upita ga ,,rođače, šta radiš tu, zašto nisi sa svojom vrstom”
Golubić odgovori: ,,jesam, vidi to su moje sestre, majka, tata”.
Pogledaj, pogledaj malo bolje, pogledaj u sebe ko zaista jesi – reče golub.
Pa znaš kako, osećam se drugačije, no, star sam ja da naučim sada još i da letim, dobro mi je ovde. Golub uzlete, a golubić nikada ne polete.
KRENITE OD ZAHVALNOSTI I PODARITE SEBI PODRŠKU I MIR
Copyright © 2024