Svakim danom sve više ljudi postaje anksiozno, a da toga nismo svesni ili ne znamo pravi uzrok. Da li smo se ikada zapitali da li smo zarobljeni u virtualnom svetu? Ne sluteći na skriveni trošak društvenih mreža.

Kako su društvene mreže promenile našu svakodnevnicu?

Sećam se vremena kada su razgovori bili lice u lice, kada smo se sastajali bez prethodnih pregleda profila na društvenim mrežama. Danas je svet drugačiji. Društvene mreže su postale neizbežni deo naših života, kao da su ušle u naše sobe i misli.

Za početak, to nije sve loše. Društvene mreže su nam omogućile da ostanemo povezani sa ljudima na drugom kraju sveta, da saznamo o događajima u realnom vremenu i da pristupimo ogromnoj količini informacija. Ali postoji jedan skriveni trošak koji se retko pominje: anksioznost.

Kako taj skriveni trošak društvenih mreža utiče na nas?

Nije samo stvar u tome da svi prikazuju svoje savršene trenutke, iako to može biti frustrirajuće. Radi se o načinu na koji društvene mreže podstiču poređenje. Svaki put kada uđemo na Instagram ili Fejsbuk, bombardovani smo fotografijama života koji izgledaju sjajno – putovanja, osvojeni uspesi, večere sa savršenim aranžmanom. Ako niste oprezni, lako je povući se u spiralu poređenja i samokritike.

Neizostavni pritisak koji utiče na povećanje skrivenog troška

Takođe, postoji pritisak da budemo “u toku” – da lajkujemo, delimo, komentarišemo. Ovo konstantno praćenje i reagovanje može biti izvor stalne napetosti. Pitam se da li će moj post dobiti dovoljno lajkova? Zašto se niko nije odazvao na moj komentar? Ovo su pitanja koja su danas deo naše svakodnevice.

Može li još gore?

Uvek može gore, zar ne?

I tu dolazimo do najgoreg dela: strah od propuštanja. Konstantno ažuriranje feed-a može stvoriti osećaj da nikada niste dovoljno informisani ili uključeni. Čak i kada pokušavate da se odmorite, telefon je tu, zureći u vas sa svojim obaveštenjima.

Da ne pominjemo uticaj na naše međuljudske odnose. Umesto da se sastanemo i razgovaramo, često se zadovoljavamo lajkovima i komentarima. Kao da smo postali društveni izolanti, upućeni samo na digitalne veze.

Sve ima posledicu, a ovo je posledica skrivenog troška

Sve ovo nije bez posledica. Anksioznost se može polako uvući, kao senka koja prati svetlost ekrana. Ponekad je teško prepoznati je, jer se maskira kao “normalna” reakcija na savremeni život. Ali kada počnemo da osećamo konstantnu napetost, neizvesnost ili stalni pritisak, možda je vreme da se zapitamo: koliko nam društvene mreže stvarno daju, a koliko uzimaju?

Šta možemo uraditi da smanjimo skriveni trošak društvenih mreža?

Zato je važno da povremeno napravimo korak unazad. Da se odvojimo od ekrana, povežemo sa stvarnim ljudima i trenucima. Shvatimo da život izvan društvenih mreža nije manje vredan ili zanimljiv. Da naučimo da cenimo svoj sopstveni put, sa svim usponima i padovima, bez konstantne potrebe za potvrdom virtuelnog sveta.

Na kraju jedan savet 🙂

Društvene mreže su tu da ostanu, ali to ne znači da moraju da dominiraju našim životima. Kao i u svemu, ključ je u balansu. Na nama je da naučimo kako da koristimo ove alate na način koji nam služi, umesto da nas zarobi.

Zato sledeći put kada otvorite svoju omiljenu aplikaciju, zapitajte se: koliko je vremena dovoljno? Možda će vas iznenaditi kako će i najmanji korak ka ograničenju moći da smanji anksioznost i vratiti vam kontrolu nad vašim životom.

Zaštiti se na vreme

Ako ne znaš kako, ako si previše upao u začarani krug bez izlaza, osećaš još više napetost, nervozu, anksioznost… onda je vreme da kreneš još jedan korak napred, ovog puta vreme uloži za sebe, a ne protiv sebe kao što je vreme provedeno na društvene mreže.

Zakaži svoj invidivualni razgovor 1:1 započni svoju mentalnu transformaciju, bez anksioznosti.

Zakaži slanjem poruke na instagram nalog Simin_kutak (klikni OVDE) ili putem mejla office@aleksandarsimic.info

Podrži moj rad

Bio bih ti zaista zahvalan ukoliko bi podržao moj ostavljanjem srca (klikni na srce ispod) i deljenjem ovog posta (obavezno me označi da bih video ko to čita moj blog 🙂 )

Hvala unapred, do narednog blog posta